Електронска слагалица за петаке – да или не?

Да ли је електронска слагалица прикладна за петаке?

Прва асоцијација на слагалицу је, вероватно, овако нешто:

Слагалица у настави?

Звучи превише једноставно – дати ученику петог разреда да сложи онлајн слагалицу, како би добио слику, чији је циљ – утврђивање, подстицај на размишање, учење. Зашто не бисмо поставили само коначну верзију слике и упутили га на њу?

Чини нам се да ће ученик изгубити (драгоцено?) време на непотребно, да би дошао до потребног. Како слагање једноставне слагалице може да му помогне да нешто научи или утврди, ако пре тога потроши време које би иначе могао утрошити на УЧЕЊЕ?

Слагалица је превише детињаста за наше велике петаке.

Ученици су затрпани једноставним играма овог типа, чим закораче у онлајн окружење.

Постоје и комплексне слагалице, које свакако подстичу развој интелигенције, моћ визуелног запажања, креативност… Али да ли је онда циљ конкрентне наставне јединице у другом плану?

И тако у круг са мноштвом сличних питања.

И ја сам их ређала и ипак направила ту прву једноставну, дечју, бескорисну слагалицу. Са 35 елемената! Смешно! Петогодишњак би је сложио без проблема, чини вам се. Чинило се и мени.

Слагалица као методички експеримент

Прва слагалица односила се на обнављање одлика лирске поезие. Једноставна сличица виле са мноштвом расутих појмова попут кључних речи, који треба да подстакну ученике да се присете, лакше систематизују оно о чему се на часу разговарало и на крају – усвоје и неке од књижевно-теоријских појмова, са којима ће се сусретати од те прве недеље петог разреда, а који ће временом спонтано постати део њихове опште културе. Одлучила сам се за веома једноставну варијанту, како бих остала у домену игре а задржала пажњу на циљу који желим њоме да остварим. Слагалицу сам могла да сложим за мање од минута.

И даље ми је било смешно, бесмислено и помало непријатно да је објавим, а камоли упутим своје одрасле петаке на њу.

Наравно, ипак сам то урадила, експериментисања ради.

Најавила сам им занимљиву игру (усудила сам се да је чак тако и представим), која их чека на сајту (са којим сам их већ била упознала), за коју им није потребно више од неколико минута – и рекла да очекујем да чујем што више детаља о ономе што у игри буду пронашли.

Слагалица у пракси

Нисам ни успела да уђем у учионицу наредног часа када је неколико ученика почело да ме бомбардује описима слике виле и појмовима којих су се присећали. Уводни део часа је прошао спонтано, без икакве припреме – обновили смо одике лирске поезије, подсетитли се термина (помало рогобусних за петаке, који тек закорачују у свет науке о књижевности), а најважнији подстицај је био утврђивање разлога зашто су се све те кључне речи нашле баш на тој слици, при чему је уследило повезивање са конкретним обрађеним књижевним делом. Савршен спој теорије и праксе, рекла бих.

Само једна слагалица подстакла је примену главних методичких принципа, а да ја нисам морала готово ништа да урадим.

Ипак, повратак на земљу. Наравно, само неколико ученика је слагалицу решило. Рецимо, једна трећина одељења. И није неки успех, толико ученика би увек сигурно урадило и домаћи задатак.

Али нешто је ту било другачије.

Одушевљење нечим другачијим. Нити је класични домаћи задатак нити је класично утврђивање. Већ нешто дечје, нешто спонтано. Утркивање ко ће пре да откирје нови појам или детаљ са слике.

Ученици су тражили нову слагалицу. И добили су је, приликом завршетка обраде епске поезије. Мало комплекснију ( и даље смешно једноставну). Овога пута је две трећине одељења урадило “задатак” (који није био обавезан) и уследио је, наравно, још бољи нови уводни део часа.

Неки од ученика су чак направили и своју слагалицу на тему из књижевности и били усхићени да ми је што пре покажу.

Ова једноставна дечја игра подстакла је не само боље разумевање обрађеног, већ и КРЕАТИВНОСТ и САМОИНИЦИЈАТИВУ, непроцењиве производе наставе.

Да резимирамо…

Ипак су већа деца него што мислимо, ипак им је тај додир са једноставним, а занимљивим, сликовитим и интерактивним потребан и више него што мислимо. Макар као талас који ће их покренути, који ће их приближити нечему за њих поприлично апстрактном.

Потребно им је нешто што ће сву ту терминологију уткати у њихов дечји свет, где ће она добити смисао и облик. Време ће свакако изгубити на много тога непотребног, на овај начин смо макар то “непотребно” (из нашег угла) довели у везу са корисним.

Бонус – петоминутна припрема наставника

Још боља ствар – за прављење слагалице је потребно пет минута. Пронаћи одговарајући слику, исписати појмове по њој (на најједноставнији начин – у Paint-у), окачити је на сајт и прекопирати линк преко кога јој се приступа. Ја сам одабрала Планету слагалица  сасвим случјно, а пре свега због једноставног приступа.

Петаци (а и старији ученици) се често не сналазе најбоље са прављењем налога, логовањем (иако је опште мишљење да они “знају све на компјутеру”), па сам једноставно хтела да такав приступ избегнем. Клик на линк – и игра почиње.

Када ми понестане идеја – почнем да претражујем Вебциклопедију. Вебциклопедија је одлична база различитих дигиталних алата, који се могу искористити у едукативне сврхе и притом су одлично категоризовани, са детаљним описима и примерима. (Овде је конкретан опис Планете слагалица на Вебциклопедији)

***

Није ускоро уследила нова слагалица, али су усредиле неке друге активности.

Ипак, у ове слагалице сам највише сумњала, и наравно, нисам се усудила да их употребим у старијим разредима, можда би то већ било превише за моје одрасле шестаке, седмаке, осмаке….

А можда и не?

ИКТ у настави – треба ли наставник да буде Супермен?

Остах изненађена, збуњена и затечена негативним коментарима на Фејсбуку испод позива за БЕСПЛАТНУ (битно је нагласити да је бесплатна) конференцију која се бави новим технологијама у образовању (писменост у коментарима је већ посебна тема).

36

4

Упозорење за даље читање је на слици испод (извињавам се што је на енглеском)

haters-gonna

Улазак у сфере савремених технологија мени је отворио нова врата, могућности и развио нове (пословне) идеје. Једноставно сам напредовала и на личном и на професионалном плану, трудећи се да пратим корак са свим оним што се, хтели то ми да прихватимо или не, једноставно дешава око нас.

Запитах се…

1. Зашто су ти људи, изразити противници свега савременог, како сам могла да закључим, уопште пратиоци странице која се бави нечим што их апсолутно не занима и што апсолутно не разумеју (али то је већ отварање неке друге теме)?!

2. Друга ствар која ме оставља без текста је управо доза непријатељства, беса и огорчености према људима који организују једну од највећих конференција из области образовања у региону и то БЕСПЛАТНО. А при том не приморавају никога да присуствује, једноставно – позивају.

 “Европски плаћенци” желе да нам подвале интернет!  Тешко нама.

1

Пошто сам све више окружена људима који информационе технологије (на коју год област мислили) доживљавају  као природну човекову потребу у времену у коме живимо, вероватно сам мало изгубила из вида и ову групу људи (изгледа и даље поприлично велику) која сматра да је информатичка револуција (светских размера) у ствари масло „европских плаћеника“. А да не говоримо о кашњењу за светским трендом, управо због доминације оваквог става међу нама. Чак и ако сматрате да је технологија моћно оружје запада, зар онда то није само још један додатни разлог да научимо да га користимо?

„Интернет нам уништава децу“ – већ чујем глас некога из групе противника „европских плаћеника“. Да, слажем се, али управо нас незаинтересованост за праву, суштинску функцију и значај интернета доводи до тога да своју децу и своје ученике губимо у тој мистериозној мрежи свега и свачега, добра и зла, ако баш треба да банализујемо. Интернет се неће угастити зато што га неко не прихвата, напротив, интернет и технологија владају светом, а управо је на нама да научимо оне који у таквом свету тек треба да граде будућност како на прави начин искористити предности, а избећи пороке.

Зар то није одувек сизифовски посао родитеља, учитеља, професора?

Јесте се свет данас мало изменио, можда се и померио из свог тежишта, можда се граница између реалног и виртуелног све више помућује, али зар то није онда изазов за нас који смо сведоци тих енормних дигиталних потреса да спречимо експлозију и урушавање и преузмемо контролу? Донкихотовска борба против интернета и дигитализације није паметна опција.

1200x630-1c0hm3i

 Интернет мафија вреба – пазите се!

7

Неки од коментатора који су ми привукли пажљу у дигиталној индустрији виде само пропаганду, прање новца. Слажем се да има свега од  поменутог у области ИТ-а, посебно када се говори о његовој употреби у настави. Доста је оних који користе популарност и „модерност“ теме за остварење неких својих, углавном финансијских, циљева. Међутим, у свакој области има примера негативне праксе, па то не значи да целу професију треба прогласити „опасном по друштво“, зато у ту тему не вреди задирати.  А посебно не нечији труд да окупи стручњаке који ће бесплатно преносити своје знање. Стварно не видим како та инцијатива некоме може да шкоди.

Неупућени, незаинтересовани а критичари – најгора категорија

2

Разумем да су људи демотивисани, да немају довољно инспирације да прате убрзан развој модерних технологија, да их је време на неки начин победило и да желе да замрзну неки идеални тренутак, уз неизбежни коментар „Е, то тако није било у моје време“. Разумем да су у тој групи и млађи и старији. Али не могу да разумем толико негативности усмерене ка нечему добром, новом, прогресивном. Посебно када та негативност потиче из неупућености. Шта се догодило са оним чувеним – не мешам се у оно што не познајем довољно?

Сујета никада није била одлика успешних и остварених.

Познајем много колега професионалаца, које сматрам узорима, а који аполутно немају додирних тачака са савременом технологијом у настави. Неки је чак ни приватно не користе. А и даље су узори и колегама и ученицима, и даље професионално, посвећено и креативно обављају свој посао. И инспиришу друге да то чине. Само их једноставно та модерна технологија не занима. Подржавам. Али то су људи који раде на себи на другачији начин, који не осуђују оно што не познају и који подржавају без трунке сујете нешто другачије што се око њих дешава. Тако да је нечија паљба на нешто што не познаје изгледа ипак само лоша карактерна особина.

 Оптимална “доза” технологије

Некада за одличан час није потребно ништа више од умешне живе речи и не сматрам да је квантитативна употреба наставних средстава мерило квалитета нечијег рада. Апсолутно супротно. Баш мислим да је због погрешног  мишљења већине да се од њих тражи да постану супермени у учионици и настао општи негативни став тих истих људи који теже прихватају новину.

1200x630-1c0hl8m

Чини ми се да су људи схватили да се од њих захтева да ПО СВАКУ ЦЕНУ дигитализују своју наставу. Прва грешка у оваквом формалистичком приступу која депримира. Не постоји потпуна дигитализација, постоји само ефективна. А мера се треба тражити у доброј процени корисног за оне које обучавамо. Корисно у било ком смислу – мотивисање, подстицање креативности или критичког размишљања, обучавање за употребу софтвера или што је нјаважније – буђење свести о неисцрпним могућностима интернета које су извор неисцрпних пословних могућности. У настави се, у ствари, ништа суштински не мења и рецепт оних успешних “недигитализованих” професора (поменутих раније) “пали” и код ових “модернијих” – мотивација, идеја, креативност и воља (без “суперменских “способности), само се наставна средства мењају.

1200x630-1c0hl77

Размислите о фотографијама – моја порука је у њима 🙂

“А зашто бих се трудио и усавршавао, ако немам баш никакву корист од тога? Живимо у таквој земљи да… (наставак можете претпоставити)”

Ако сте ово помислили, упали се у замку звану „зачарани круг лоших избора“.

1-%d0%ba%d1%80%d1%83%d0%b3

…И истом том енергијом делујем на људе око себе, на децу око себе.

А са друге стране!

%d0%ba%d1%80%d1%83%d0%b3-2… И што је најважије, макар мени – осећам се као да мењам свет.

Коју путању ви бирате? 

 

Како припремити дигитални час за наставну јединицу из језичке културе у 10 једноставних корака

Зашто је вештина читања и разумевања важна вештина?

Једна од важних области у настави српског језика је област Вештина читања и разумевања прочитаног. Ипак, иако можда најзначајнија за развијање логичког мишљења и најпотребнијих вештина за сналажење током даљег школовања, али и у животу, ова област се, чини ми се, доста занемарује у наставним плановима и програмима, посматра се као нешто што се подразумева да ученици знају. Међутим, сви ми који радимо са ученицима смо, вероватно, већ одавно, научили да се никад ништа не треба подразумевати.

Уколико наши ученици не умеју да пронађу одређене информације у непознатом тексту, упореде их, анализирају и на основу њих донесу аргуметновани закључак, онда, слободно се може рећи, све познавање терминологије граматике и књижевности, као и петица из српског, падају у воду. И опет се враћам на то – не подразумева се да то знају ако су стигли до петог (шестог, седмог, осмог) разреда, а на то нас обично изнова подсећају онда када се ишчуђујемо над грешкама са Завршног испита.

Читање табела, графика и дијаграма као наставна јединица

Једна од наставних јединица у осмом разреду односи се и на читање и тумачење табела, графика и дијаграма.  Личи на математику и олако ће неко помисити да ће то ученике научити наставници математике и физике. То јесте делимично тачно, али су графици, дијаграми и табеле саставни део свакодневног живота, па управо њихово разумевање такође говори о нечијој писмености, а то онда залази и у углове нашег предмета. Поред тога, озбиљан материјал можемо “сакрити” у дијаграме, тако да учениици и не примете да је један врло занимљив час у ствари подстакао озбиљно размишљање.

Како припремити дигитални час?

1. Припремите материјал који треба приказати на графику

Ако међу ученицима спроведете анкету било каквог типа или, још боље, подстакнете их да сами осмисле анкету и спроведу је међу својим вршњацима – ето вам драгоценог материјала за креирање табела, графика и дијаграма (још ако је анкета нарављена онлајн, ето вам и готове статистике одмах – о овоме ће бити речи у неком наредном посту). Различите анкете можете формирати и поводом књижевних дела.

2. Направитe налог на сајту infogr.am

Апликација је бесплатна у својој основној варијанти, а за потребе наставе вам више од тога и не треба.

Започните кликом на обележено поље (get started).

Отвориће се поље које вам нуди две могућности:

  • Можете се регистровати уносећи свој и-мејл и осмишљену лозинку.

  • Можете се једноставно повезати преко налога на друштвеним мрежама.

Који год начин да одаберете, неће вам бити потребно више од 30 секунди.

3. Започните креирање свог графика

Кликните на обележено поље (Chart or Graph).

(Имате могућност да креирате и инфографике, извештаје и мапе, али о њиховој употреби у настави неком другом приликом)

4. Одаберите модел свог дијаграма

Када одабере опцију креирања графика (chart or graphic), биће вам понуђени различити модели.

Будите креативни и практични и одаберите најпогоднији за своје примере.

5. Осмислите наслов

Доделите графику/дијаграму/табели име (савет: уколико користите пример из анкете, можда је најбоље решење да у наслову буде питање чији се резултати анализирају).

Доступна вам је само јавна варијанта (приватна је за плаћене налоге, али вам то није ни потребно, јер свакако желите да ваш график буде доступан путем јавног линка, да би му ученици приступили).

Отвориће вам се одабрани пример графика у програму за рад на њему. Наслов можете мењати и накнадно.

6. Унесите податке

Дуплим кликом на график, отварате поље за унос података.

Унос података је једноставан и паралелно са уносом, моћи ћете да видите промене на гафику, тако да одмах можете мењати оно чиме нисте задовољни. Програм ће вам сам понудити вредности и називе као пример, али, наравно, све можете изменити и унети своје податке.

Погледајте мој пример на слици испод.

7. Направите неколико различитих дијаграма

Поновите претходне кораке још неколико пута и материјал за час је спреман!

Могућности које вам програм нуди су разноврсне.

8. Забележите линк за сваки дијаграм

Бесплатна верзија не нуди могућност преузимања материјала, али и за то постоји решење!

Линкове можете снимити у ворд документу или их можете објавити на свом наставничком блогу, уколико поседујете такав. Уколико немате блог, најбоља варијанта за дељење документа са ученицима је вероватно Google Documents, а у неком наредном посту биће више речи о томе како га користити у настави и у раду са ученицима. И обичан ворд документ може да послужи, само ћете морати да се постарате да сваки ученик може са свог компјутера да приступи документу.

9. Организујте час у дигиталном кабинету

Овакав час ће сигурно бити занимљив ученицима, вама ће уштедети време око креирања писаног материјала, а притом ћете добити веома квалитетан материјал за рад.

Тумачење ће посебно занимљиво бити ако се анкета коју користите као пример бави темом која веома интересује ученике (зато није лоша варијанта да је они сами саставе) јер ће онда мотивација за очитавање и анализу резултата бити велика.

10. Радите оно у чему сте добри

Следи познати део часа, уз све оне традицоналне, незаменљиве методе. Подстакните ученике да анализирају, упоређују, дискутују, кометаришу, закључују.

Материјал је дигитални, али жива реч је оно што сваки час, без обзира на тип материјала или наставних средстава, чини успешним. Ово је једина успешна комбинација.

На оваквом часу могу настати веома квалитетни закључци, а притом ће ученици увежбавати тумачење дијаграма и изражавање сопственог мишљења.

Материјал са мог часа можете погледати овде.

***

Уколико испорбате предложено, пишите утиске (предлоге, идеје, сугестије) у коментарима. 🙂